Manastir Šišatovac


Manastir Šišatovac , nekada jedan od najznamenitijih srpskih manastira, nalazi se na južnim padinama zapadnog dela Fruške Gore, u istoimenom selu, Šišatovcu. Do manastira se dolazi iz pravca Sremske Mitrovice,  ka Ležimiru.  Na  početku mesta  Ležimir  se nalazi odvajanje na levo ka selu Šišatovcu, a zatim pravo do kraja sela gde se nalazi manastir. Takodje, do manastira se može doći i preko Iriškog venca, prateći putokaze.

Manastir je gradjen 1520.godine, a osnovali su ga žički monasi predvođeni igumanom Teofilom, kada su pred Turskom vojskom pobegli u Srem. Pri dolasku zatekli su malu crkvu posvećenu Svetom Nikoli, koju su srušili  i sagradili novu posvećenu Rodjenju presvete Bogorodice.

Manastir je u to vreme bio veoma značajan  po tome što su u njega 1543.g  prenete mošti sv.Stevana Štiljanovića  iz Šikluša u Baranji.  Zbog toga je manastir bio veoma posećen i vrlo dobro materijalno stajao.

Današnji izgled crkva je dobila u periodu od 1758. do 1778. godine i predstavlja pravo monumentalno delo. Mnogo je veća od ostalih fruškogorskih manastira,  radjena je u barkonom stilu i ima 9 prozora koji su izradjeni u  gotskom stilu, što je neuobičajeno za manastire na Fruškoj Gori. Crkvu je u potpunosti  oslikao 1973.godine Grigorije Davidovič iz Čalme,  kao i ikonostas godinu dana kasnije, o kome se danas jako malo zna, jer nije sačuvan. Četvorospratni  zvonik  je uradjen ranije, 1742. godine  i to uz pomoć priloga koga je dao Vuk Isakovič, glavni junak  „Seoba“ Miloša Crnjanskog. Zgrade konaka su okruživale crkvu sa tri strane , a svoj konačni izgled dobili su posle požara 1849. godine kad su obnovljeni.

Tokom 18. i 19. veka manastir doživljava svoj procvat. U manastirskoj riznici je čuvano nekoliko skupocenih starih krstova, petohljebnica iz 1659.g, bakrorez sa likom Steva Štiljanovića izradjen u Beču 1763.g, kao i biblioteka čuvena po svojim starim rukopisnim i štampanim knjigama.

U 19. veku manastir  Šišatovac postaje stečište srpske inteligencije. Od 1812-1824.godine u Šišatovcu boravi   arhimandrit Lukijan Mušicki, pisac glasa harfe šišatovačke, a posle  pada Srbije 1813. godine i Vuk Karadžić.  Njegov gost bio je i čuveni guslar Filip Višnjić od koga je Vuk upravo u ovom manastiru zabeležio najlepše narodne pesme.  1815. Vuk je doveo i  Tešana Podrugovića i zapisao „Ženidbu Dušanovu“, „Marka Kraljevića i Musu Kesedžiju“ i niz drugih, izuzetno značajnih epskih pesama.

Inače, manastir je zanimljiv i po tome što se u njemu od kolere  u mladosti lečio Nikola Tesla, koji se oporavio zahvaljujući lekovitoj vodi sa izvora. U Šišatovcu je službovao arhimandat Petronije Trbojević, doktor prava i bogoslovije, sin Tesline sestre Angeline, koji je tu i sahranjen.

U toku II svetskog rata manastir je opljačkan i srušen.  Mošti sv. Steva Štiljanovića je uspeo da spasi profesor Radoslav Grujić, uz pomoć barona Rajsvica, majora Vermahta zaduženog da spreči uništavanje kulturnih dobara na okupiranim teritorijama, i da ih prenese u Sabornu Crkvu u Beogradu, gde  i danas čekaju  svoj povratak  u manastir.  Kasnije tokom rata manastir Šišatovac je više puta bio meta nemačke i ustaške artiljerije, koja ruši  monumentalni zvonik. U julu 1944. nemačka „Hipo“ jedinica pod komandom Antona Bauera ruši kompletan manastirski kompleks.

Danas je manastir obnovljen, 1990.  je crkva ponovo pokrivena, a vitki zvonik uspravljen.  Uz pomoć mnogobrojnih vernika i dobrotvora obnovljen je  konak, monumentalna manastirska kapija i obnovljen je ikonostas. Manastir Šišatovac je muški a slava manastira  je Mala Gospojina – 21. (8.) septembra.

sisatovac 1

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 7 + 8 ?
Please leave these two fields as-is: