Manastir Mala Remeta


 

Ušuškan u dolini izmedju dva brda  nalazi se najmanji od svih Fruškogorskih manastira- Manastir Mala Remeta. Smešten je u središnjem delu Fruške gore, sa južne strane, i do njega se dolazi iz pravca Vrdnika, kroz selo Jazak gde postoji putokaz ka manastiru.

Iako ne postoje baš tačni podaci, pretpostavlja se da ga je podigao kralj Dragutin Nemanjić tokom 14.veka. O ovom manastiru iz tog perioda se malo zna, a prvi pisani podaci potiču iz 1546. godine, gde ga Turci u svojim knjigama pominju pod imenom  Remetica. Manastir je ubrzo spaljen od strane Turaka a ponovo su ga obnovili monasi iz manastira Rače. Pretpostavlja se da je to bilo 1679.godine, kada je patrijarh Arsenije Čarnojević dozvolio izbeglim monasima da se nasele u Malu Remetu, koja je tada bila u veoma lošem stanju. Otada pa sve do 1920.godine manastir Mala Remeta se vodi kao metoh manastiru Beočin.

Današnji izgled  crkva  je dobila 1739. godine, a ktitor je bio Stanko Milinković, iz sela Šuljam, koji je sklopio ugovor o gradnji sa majstorima i manastirom Beočin, u kom stoji da je platio 145 dukata majstorima i obezbedio im veće količine hrane, brašna, mesa, soli, vina i rakije.

Manastirska crkva posvećena Pokrovu presvete Bogorodice, ima  krstoobraznu osnovu i predstavlja  čist primer tradicionalne arhitekture iz krajeva južno od Dunava i Save.  Ono što ovu crkvu čini jedinstvenom na Fruškoj Gori  je kube koje direktno izrasta iz krova i sužava se ka vrhu.  Manastirski konak je podignut 1758.godine  kao posebna zgrada  a izgrađen je zahvaljujući novčanom prilogu Jovana Jovanovića, oficira petrovaradinske regimente. Iako je manastir nekada  imao konake sa dve strane crkvice (severne i južne) prilikom obnove 1896. godine obnovljeno je samo jedno. Manastir nikada nije imao zvonik, a danas zvono stoji na drvenim stubovima pokriveno limenim krovom.

Crkvu je oslikao slikar Kosta Vanđelović (1909-10), ikonostas  ima ukupno 53 ikone, podeljenih u  pet zona i predstavljaju rad više majstora. U prvoj zoni nalaze se prestone ikone Pokrova Bogorodičinog, Bogorodice, Spasitelja i Jovana Krstitelja a radio ih je Janko Halkozović. U manastiru se čuvaju rukopisne knjige koje su pisali monasi iz manastira Rače, koji su ovde  boravili početkom 18. veka.

U II svetskom ratu, kao i većina manastira, i Mala Remeta je teško oštećena, a stradao je konak i manastirska biblioteka.

mala remeta

Danas manastir  čine crkva, jednokrilni konak, novi drveni zvonik i  mala kapela svetog Nikole.  Manastir je ženski, a  sestrinstvo se sastoji od dve monahinje koje se same brinu o manastirskom kompleksu koji je lepo uredjen, sa mnoštvom cveća i lepim travnjakom.  Slava manastira Mala Remeta je Pokrov Presvete Bogorodice – 14. (1.) oktobra.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 13 + 12 ?
Please leave these two fields as-is: